Sadržaj:
2023 Autor: Jake Johnson | [email protected]. Zadnja izmjena: 2023-05-24 23:12
Dipol – Dipol interakcije
Javljaju se između polarnih molekula. Negativan kraj molekula je pozitivan kraj drugog molekula, susjedni mu se međusobno privlače. Ove interakcije se nazivaju i bipolarne interakcije
Hydrogen Bonds
Kada je u molekulu vodonik vezan za mali i vrlo elektronegativan atom (F, O, N), doći će do velike polarizacije te veze, što će proizvesti intenzivan pozitivan pol u vodiku. Ova polarizacija dovodi vodik do interakcije sa elektronskim parom drugog susjednog molekula, što rezultira interakcijom između molekula, vodikovom vezom (koju neki nazivaju vodikovom vezom), jačom od tipa dipol-dipol.
Primeri supstanci koje pokazuju vodonične veze su voda (H2O), fluorovodonik (HF), amonijum (NH3), alkoholi (ROH), karboksilne kiseline (RCOOH), amidi sa H povezanim sa N (RCONH2) i primarni (RNH2) i sekundarni (RR´NH) amini.
Trenutne dipol-inducirane dipolne interakcije
Oni su zbog fluktuacija u elektronskom oblaku, koji stvara trenutne dipole i, kako prolaze, dipole inducirane u susjednim molekulima.
Javljaju se u svim molekulima, polarnim ili nepolarnim, ali su posebno relevantni u molekulimaapolarni, u kojem se gore navedeni tipovi ne pojavljuju.
One se nazivaju i indukovane dipolne sile – indukovane dipolne ili Londonske disperzione sile. Neki autori ih nazivaju Van der Waalsovim silama. Međutim, drugi autori koriste izraz Van del Waalsove sile kao sinonim za intermolekularne sile na opći način.
Intermolekularne sile i tačka ključanja
Kada molekularna supstanca pređe iz tečne (ili čvrste) faze u gasnu fazu, intermolekularne veze se prekidaju.
Kada se porede dve supstance sa istom vrstom međumolekulske interakcije, očekuje se da ona veće veličine (uglavnom procenjena molekulskom masom ili veličinom ugljeničnog lanca) ima višu tačku ključanja.
Kada se porede dve supstance sa približno jednakim molekulskim masama i veličinama, očekuje se da će ona sa jačim intermolekularnim silama imati višu tačku ključanja.
